У РС је потребно више новца пласирати у реални сектор, а Гарантни фонд РС је управо ту да као државни жирант подијели ризик с банкама, рекао је Радивоја Крчмар, директор Гарантног фонда РС, у интервјуу за „Независне“.

Он је казао да је ове године одобрено око 8,6 милиона КМ гаранција, док је овогодишњи план 13,5 милиона КМ, те истакао да засад нема кашњења по издатим гаранцијама. Према његовим ријечима, жеља им је да прошире оквир дјеловања Гарантног фонда РС, који је свих година од почетка рада пословао позитивно и испуњава сврху свог постојања.

НН: Која је улога Гарантног фонда РС на финансијском тржишту РС?

КРЧМАР: Гарантни фонд РС основала је Влада РС у складу са Законом о Гарантном фонду РС, који је усвојен у другој половини 2010. године и он представља затворено акционарско друштво, чији је Влада РС 100-одстотни власник. С радом је почео 2011. године, а формиран је и основан као подршка остваривању и развоју малих и средњих предузећа у РС. Основна дјелатност је издавање гаранција, супергаранција и контрагаранција за обезбјеђење дијела обавеза по кредиту или другој финансијској обавези. Гарантни фонд, најједноставније речено, замишљен је као институција која ће обезбиједити да банке које пласирају средства привредницима умање свој ризик и да га подијеле с нама. Гаранције издајемо банкама, као колатерал, онај недостајући колатерал да би се охрабриле банке да улазе у активности кредитирања привреде.

НН: Које су гарантно-кредитне линије које нуди Фонд и колика је могућа изложеност према гаранцијама?

КРЧМАР: Имамо пет појединачних линија и то гарантно-кредитна линија за старт уп, затим за регистрована пољопривредна газдинства, за предузетнике, пољопривреду, те за привредна друштва и крећу се од 3.000 до 1,5 милиона КМ, у зависности од линије. Наглашавам да ми можемо пратити гаранцијама само фирме које су регистроване у РС и имамо споразуме о сарадњи са свим банкама које имају дозволу Агенције за банкарство РС. Могућа изложеност према гаранцијама је три пута виша од оснивачког капитала и гарантни потенцијал износи 90 милиона КМ, а ограничили смо појединачно издавање гаранција на 1,5 милиона КМ.

НН: Колико је у овој години издато гаранција и колико је то у односу на овогодишњи план?

КРЧМАР: Ове године је одобрено око 8,6 милиона КМ гаранција, док је овогодишњи план 13,5 милиона КМ. План дефинишемо кроз број издатих гаранција и обим подржаних кредита. До сада смо радили са 27 одсто учешћа наших гаранција у укупним кредитима, имамо велики ризик па се и ми морамо обезбјеђивати равноправно с процентуалним учешћем у кредиту. По закону се мора сачувати висина капитала, с тим да смо имали инвестирање слободних средстава у циљу очувања основног капитала, па смо око шест милиона КМ инвестирали у власничке хартије од вриједности, три милиона у дужничке хартије од вриједности, а у субординисане обвезнице 600.000 КМ. Нешто више од 22 милиона КМ су орочени депозити код пословних банака.

НН: Има ли кашњења по гаранцијама?

КРЧМАР: Засад нема кашњења по гаранцијама. Ми смо досад укупно одобреним и издатим гаранцијама подржали око 75 милиона КМ кредитних пласмана Инвестиционо-развојне банке РС и пословних банака.

НН: Каква је сарадња с комерцијалним банкама?

КРЧМАР: Сарадња с комерцијалним банкама је добра, у смислу да ми тамо доста интервенишемо и доста средстава депонујемо код њих водећи рачуна о дисперзији ризика, јер не можемо сва средства држати на једном мјесту. Сада ћемо, када урадимо анализу ове године, видјети колика је активност банкарског сектора укупно, јер њихово је да инвестирају средства и у реални сектор. Дакле, генерално, односи са банкама су добри и с њима имамо два пута годишње састанке, гдје се врше анализе.

НН: Колико је генерално код нас развијен институт гаранција?

КРЧМАР: Овај вид издавања гаранција које прате кредитне линије је у развоју, није то некакав ниво. Сви знамо да су до 2007. године банке имале превише новца и пласирале су јефтини капитал с мање ризика. Сад то долази до изражаја у вријеме кризе и зато земље ЕУ јачају гарантне фондове, да буду инструменти који могу да финансијски капитал усмјере у реални сектор. То је једна добра прича која ће овдје сигурно идућих година ескалиати.

НН: Шта Гарантни фонд планира у будућности?

КРЧМАР: Ми смо приступили изради стратегије развоја Гарантног фонда за наредних пет година, која је у току и њом ће бити дефинисани даљи правци развоја Фонда. Иза нас су четири године искуства и желимо да проширимо оквир нашег дјеловања. Сад се све свело на то да издајемо гаранције, контрагаранције и супергаранције. Има доста других производа и одлична ствар је што смо примљени у Европску асоцијацију гарантних институција, гдје смо видјели као се то ради у највећим европским земљама.

НН: Реците нам какве финансијске резултете остварује Фонд од оснивања?

КРЧМАР: Кроз цијели период од оснивања Гарантни фонд је остваривао позитиван финансијски резлутат и за ове готово четири године имали смо просјечно око 450.000 марака добити. Остварена добит је у складу с одлукама Скупштине акционара распоређивана у резерве за покриће ризика и губитака везаних за издате гаранције.

НН: Колико има запослених у Фонду и колики је годишњи буџет?

КРЧМАР: Имамо 16 стално запослених радника, све су дипломирани економисти и правници, дакле, управо оно што нам је и потребно. Годишњи буџет је око 500.000 КМ са свим трошковима, платама запослених…

НН: Генерално да ли сматрате да Гарантни фонд испуњава сврху свог оснивања?

КРЧМАР: Апсолутно сматрам да Гарантни фонд испуњава сврху свог оснивања и то ће тек бити видљиво. Ми смо примљени у Европску асоцијацију гарантних институција (АЕЦМ), на сједници Генералне скупштине ове међународне организације, која је одржана у Истанбулу, што са собом носи потенцијалне бенефите. На тој конференцији, уз учешће представника 26 земаља, Гарантни фонд РС је извршио представљање свог рада и пословања, након чега су представници чланова ове међународне асоцијације приступили гласању и једногласно донијели одлуку о примању нас у чланство. Иначе, АЕЦМ је организација основана 1992. године од стране шест чланица, да би 2013. године број чланица достигао 39. Сједиште Асоцијације је у Бриселу, а портфолио активиних гаранција ове међународне организације не крају прошле године износио је више од 80 милијарди евра.

http://www.nezavisne.com/posao/privreda/Radivoja-Krcmar-Vise-novca-plasirati-u-realni-sektor/272193