У склопу општих економских мјера помоћи, које је Влада Републике Српске предузела у сврху опоравка од ‘корона кризе’, смањујући ризик и повећавајући колатерал, Гарантни програм Владе РС одиграо је позитивну улогу у санирању негативних посљедица короне, рекао је извршни директор Удружења економиста RS SWOT Саша Грабовац.
Он је у разговору за banjaluka.net истакао да је за предузећа код којих је након попуштања мјера дошло до стабилизације пословних токова, обнављања уговора и опоравка тржишта на које су пласирали своје производе, од велике важности поједностављен и сигурнији приступ кредитним средствима које омогућава Гарантни фонд.
„Улога Гарантног фонда је управо та да банкама смањи ризик, тако да оне могу испоштовати своје интерне, али и политике које им намеће регулатор банкарског пословања, како би оне даље могле пласирати средства привредним субјектима, што је у интересу и државе и банака и послодаваца. Код привредника који су успјели повратити тржишта логично је да постоји интерес за таквим извором средстава”, рекао је Грабовац.
Грабовац додаје да код предузећа из прерађивачке индустрије, индустрије софтвера и ИТ индустрије долази до консолидације и прилагођавања понуде новим захтјевима тржишта, тако да је за привредне субјекте из тих области приступ кредитним средствима, које омогућава Гарантни фонд, битан за нормализацију и повратак пословним активностима.
“Угоститељство и туризам засигурно су нешто теже погођени кризом изазваном пандемијом вируса корона, али због ограничења која намећу институције које се баве јавним здравством код тих предузећа било каква помоћ тешко може да има ефекта, јер се пословни субјекти из тих области и даље суочавају са проблемом ограниченог пословања. Рецимо, у тренутним условима тешко је организовати фестивале, велике концерте или конгресе, а самим тим је тешко и надомјестити недостатак продаје”, истиче Грабовац.
Он додаје да је сврха кредитирања индивидуална, али да је свим привредним субјектима заједничка потреба да након отварања тржишта могу набавити и репроматеријал и исплатити плате до момента док им купци не изврше прве уплате и док се не почне остваривати разлика у цијени, односно профит из којег они даље могу финансирати и развој и отплату кредита.
Интервениција државе потребна и у наредном периоду
Привреда Републике Српске, са посебним акцентом на њен највиталнији дио, сегмент предузећа која своје производе извозе у ЕУ и на друга развијена тржишта, у тренутку када се вирус корона појавио на нашим просторима и тиме постао узрочник велике кризе и огромних губитака, налазила се у инфериорнијем положају у односу на позицију коју је имала протеклих година, када је биљежен изузетан раст извоза.
“Већ прије кризе су се појавили , условно речено, знаци посустајања, али можемо рећи да је то стање било солидно. Међутим, појавом ‘корона кризе’ требало је вријеме да се људи снађу у тој ситуацији. Оно што је било добро јесте да су институције Републике Српске релативно брзо реаговале и можемо рећи да је у сваком случају, у таквим ситацијама брзина приоритетна, па чак и уз услов појаве некаквих несавршености у распореду помоћи. У таквим условима можемо рећи да је добро одреаговано”, рекао је Грабовац.
Посматрајући реакције других економија и њихове планове, Грабовац сматра да ће интервенција државе у Републици Српској бити потребна и у наредном периоду, те да у том случају фокус треба да буде на прецизности, насупрот ситуацији када је у априлу и мају било јако битно да се брзо реагује.
Корона криза имала минималан ефекат на отпуштање радника
На ‘корона кризу’ није остало имуно ни тржиште рада у Републици Српској, тако да су од почетка епидемије, до средине прошлог мјесеца, из различитих разлога 13.022 лица остала без посла, док је у истом периоду запослено 12.938 особа.
Грабовац истиче да је вирус корона имао минималан ефекат на смањење запослености, што је посебно видљиво уколико податке упоредимо са другим земљама.
“То је добар показатељ да је у том смислу помоћ државе била адекватна и брза. Морам да нагласим да је и свијест послодаваца везано за друштвене посљедице отпуштања, али исто тако и посљедице по њих самих, имала важну улогу. Знамо да је и прије короне већ био проблем дефицита квалификованих радника, тако да је и захваљујући свјесности послодаваца да је након завршетка кризе јако тешко поново упошљавати и обучавати нове раднике, допринијела релативно малој стопи отпуштања. У једном тренутку имамо чак и случајева да је било и додатних запошљавања”, додаје он.
Експанзија епидемије у наредном периоду
“Здравствени аспект кризе је непознат свима. Нажалост, тренутни показатељи говоре о томе да ће епидемија доживјети експанзију у некон наредном периоду. До када и како је непознаница прије свега за медицинску науку, поготово за нас ‘аматере’ у тој области. У сваком случају оно што је бар за сада извјесно јесте да ће први квартал бити проблематичан, надајмо се да ће се до тада нешто десити”, закључује Грабовац.
извор: banjaluka.net