Од укупно обезбијеђених 238 милиона КМ, из Гарантног COVID програма до сада је за кредите привредницима који су претрпјели штету услијед пандемије вируса корона уговорено 160 милиона КМ кредита. Сваки кредит је обезбијеђен гаранцијом у висини до 70 одсто, потврдио је за Бањалука.нет Радивоја Крчмар, директор Гарантног фонда Републике Српске.
“Сваки мјесец је нови тренд у погледу гаранција које Гарантни фонд у име и за рачун Владе издаје привредницима који су претрпјели штету због вируса корона. Банке су нас сваки мјесец дужне извијестити коме је одобрен кредит и у којем износу. Конкретно, сада имамо податак да је до краја марта пласирано 18 милиона КМ кредита, а кредити су обезбијеђени гаранцијом у износу од 70 одсто. Сваки наредни мјесец очекујемо да ће бити већи обим пласираних кредита, а већ сада има 48 предмета који су у обради у банкама”, додаје Крчмар.
Он је истакао да интересовање за оваквим видом кредитирања код привредника постоји, те подсјетио да је то помоћ којом Влада Републике Српске настоји да санира негативне посљедице пандемије и омогући неометан повратак пословним активностима.
“Овим програмом Гарантног фонда Влада Републике Српске банкама гарантује поврат до 70 одсто кредита за које привредници из Републике Српске аплицирају код комерцијалних банака. Ти износи, који у овим тренуцима за поједина предузећа значе и опстанак могу ићи чак и до износа од 400.000 КМ, у зависности од капацитета компаније, односно да ли је у питању микро, мало или средње предузеће”, рекао је Крчмар.
До сада су уговори о кредитирању потписани са девет комерцијалних банака и двије микроредитне организације из Републике Српске.
“Двије банке нису испуњавале критеријуме, тако да су уговори о пласирању кредита потписани са девет комерцијалних банака и двије микроредитне организације. С обзиром да су у питању јавна средства морамо водити рачуна о ликводности банака и спремности да испоштују уговорене обавезе”, додаје Крчмар.
Поред гаранција на кредите, Крчмар је подсјетио да је држава привреди помогла и исплатама доприноса и плата радницима у период када им је рад био забрањен.
Измјенама и допунама Закона о Гарантном фонду проширене су могућности подршке Гарантног фонда.
“Закон је усвојен 2010. године откада и Фонд ради, али је садржао одређене недостатаке. Конкретно, трговачка предузећа нису могла аплицирати за кредите који би били обезбијеђени гаранцијом Гарантног фонда, ако производи из њиховог асортимана нису били претежно домаће производње. Влада Републике Српске је усвојила наше приједлоге, тако да смо са 50 одсто, колико смо до сада гарантовали на кредите, дошли до могућности да издајемо гаранције до 70 одсто кредита”, истакао је Крчмар.
Коментаришући рад Гарантног фонда и планове за наредни период, Крчмар истиче да је мисија фонда да охрабри банке да пласирају кредите фирмама које имају нову пословну идеју те желе увећати бизнис или отпочети са другом дјелатношћу, а да ће Гарантни фонд, гарантовањем дијела њихових обавеза за кредите банкама, смањити ризик финансирања.
“Ми смо на располагању банкама уколико желе привредним субјектима да одобре кредит, али им недостаје довољно обезбјеђења. Важно је истакнути да наша мисија и задатак као фонда није да остварујемо висок профит него морамо обезбједити стабилан раст пословања,сачувати капитал фонда и покрити трошкове пословања, јер смо акционарско друштво и нисмо ослоњени на буџет”, наглашава Крчмар.
Закључује да ће Гарантни фонд и у наредном периоду наставити да ефикасно остварују своју мисију, те да ће се у свом раду посветити јачању локалних и регионалних сарадњи, те гарантовањем кредита намијењених пољопривреди и улагању у нове технологије бити поуздан партнер свим привредницима и тиме допринијети расту и развоју привреде Републике Српске.