Осим сектора туризма, који је највише погођен пандемијом, ништа боље нису прошли ни сектори угоститељства и саобраћаја. Криза се прелила и на све друге гране, првенствено на прерађивачку индустрију, као и бројна извозно орентисана предузећа, превенствено, из сектора метала, који раде за ауто-индустрију, а у истом проблему су се нашли и сектори текстила и обуће.
Економисти истичу да скоро да не постоји привредно друштво у БиХ и свету које није погођено пандемијом.
Укупан минус у овом моменту нико не може сабрати, а аналитичари истичу да је реч о великим директним губицима, који се само у БиХ могу мерити стотинама милиона КМ, а о индиректним трошковима не смеју ни размишљати.
С обзиром на то да нико у овом моменту не зна колико ће пандемија још трајати и како ће се у коначници одразити на нас, нико за сада не може ни прогнозирати када ће почети процес привредног опоравка и колико ће то трајати.
У Влади Републике Српске истичу да су свесни проблема у којима се нашла привреда, те да су од почетка пандемије, у сарадњи са пословном заједницом и синдикатима, предузели низ мера како би ублажили последице изазване короном, те сачували радна места и економију.
Осим Компензационог фонда чији је циљ пружање подршке здравственом сектору Републике Српске у заштити и спречавању ширења короне, али и пружање директне подршке предузетницима и пословним субјектима који су претрпили или трпе штету услед пандемије, ту је и Гарантни фонд, који би требало да помогне и олакша привредницима.
У Влади подсећају да је циљ Гарантног фонда да олакша приступ финансијским средствима оним привредним субјектима чије пословање је током пандемије било ограничено или у потпуности обустављено.
Привредници у Српској и Брчко дистрикту ће тако у наредних неколико година моћи подићи кредите од око 250 милиона КМ, а отплату тих кредитних задужења ће гарантовати Влада Српске.
На овај начин је успостављен механизам сарадње и поделе ризика између пословне заједнице, банака и Владе Републике Српске који за крајњи резултат има већу и флексибилнију доступност финансијских средстава оним привредним субјектима којима су она потребна – истичу у Влади Српске.
Да ли и колико Гарантни фонд доприноси опоравку привреде од последица које је изазвала пандемија?
Координатор за провођење Гарантног програма Војислав Благојевић истиче да Гарантни фондови и гарантне шеме, како у свим земљама, тако и код нас, играју велику улогу у одржавању и повећању кредитне активности која је неопходна како би се одржао континуитет пословања привреде и ниво запослености.Велики број пословних субјеката је у претходном периоду имао отказивање наруџби већ произведене робе, те се суочио са проблемом високих залиха готових производа и недостатком новца за финансирање текућег пословања, те им је овај вид подршке добро дошао да превазиђу тренутну ситуацију – истакао је Благојевић за ЕуроБлиц.
С друге стране, како истиче он, угоститељске делатности су имале значајан пад пословања услед ограничења кретања, самим тим и мање прихода.
Благојевић додаје да су мањи приходи утицали на смањену кредитну способност, те им је овај вид подршке добро дошао јер овим видом кредитирања могу користити и период одгоде плаћања обавеза од три до дванаест мјесеци, а средства су им потребна за наставак обављања дјелатности. С обзиром на то да је Гарантни програм једна од мера подршке привреди, Благојевић каже да је још рано говорити у којој мери је тај програм допринео опоравку привреде. Али свакако је битно истакнути да имамо велики број задовољних корисника овог вида финансирања. Важно је истакнути да се на овај начин омогућила доступност потребних финансијских средства за привредна друштва којима су иста потребна. Влада Републике Српске је обезбедлила средства којима ће се комерцијалним банкама гарантовати плаћање кредита, уколико наступе неповољни периоди у пословању у наредном периоду. На тај начин је додатно охрабила комерцијалне банке да наставе финансирање привреде и у периоду након смањења пословних активности- појашњава Благојевић.
Он истиче да су привредници користили и друге мере подршке пословању које се огледају кроз кориштење подстицајних средстава и средстава за плаћање пореза и доприноса, које је одобрила Влада.
Такође, кроз одобравање мораторијума на отплату кредитних обавеза од стране банака привредници су успели, како наводи Благојевић, у највећем броју случајева, да превазиђу потешкоће у пословању. Он подсећа да корисници средстава из Гарантног програма могу бити пољопривредници, привредници који обављају производне, услужне, трговачке и друге делатности.
Циљ Гарантног програма је да се обезбеде потребна финансијска средства за набавке обртних средстава, финансирање ликвидности и инвестиционих трошкова, тако да се средства и користе у ову сврху – истиче Благојевић. Он додаје да је током ове године значајно повећана тражња за гаранцијама Фонда јер пословне банке настоје у већем степену обезбедити своје пласмане и поделити ризик финансирања.
Председник Привредне коморе РС Борко Ђурић истиче да је тешко у овом моменту оцењивати ефикасност Гарантног фонда јер сматра да због пандемије он није могао дати очекиване резултате. Ми смо својевремено инсистирали на формирању Гарантног фонда који би био у функцији подршке привреди у неким нормалним условима пословања. Међутим, Фонд у ово време пандемије не може дати оне резултате које би дао у неким нормалним условима. Многи привредници нису у овим условима спремни да иду у кредитна задужења – истиче Ђурић. Он додаје да су на ту тему разговарали са Владом која је спремна да још више повећа флексибилност приступа кредитним средствима.
Извор: EuroBlic