Гарантни фонд Републике Српске, са 30 милиона КМ почетног капитала које је обезбиједила Влада, државни је жирант за привредне субјекте који имају добре идеје и добар пословни план, али немају адекватног обезбјеђење код банака и микро кредитних организација са којима Фонд има потписан уговор.
У претходне четири године издате су 62 гаранције у укупном износу од 18,5 милиона КМ, чиме је подржано 63 милиона КМ кредита. Од овог броја за гарантно кредитну линију из области пољопривреде издате су 32 гаранције у укупном износу од 8,5 милиона КМ, чиме је подржано 39 миллиона КМ кредита – истакао је у интервјуу за портал www.poljoprivrednik.org директор Гарантног фонда Републике Српске Радивоја Крчмар.
Која је улога Гарантног фонда на финансијском тржишту Републике Српске?
-Гарантни Фонд РС је формиран 2010. године у циљу давања подршка
финансијским институцијама и привредним субјектима који имају проблема
са обезбјеђењем. До сада највеће интересовања је за пољопривредне
кредите.
Камате по кредитима за које Фонд даје гаранције не могу бити веће од 5,9
одсто, дају се за пет кредитних линија – за почетно привређивање,
пољопривредна газдинства, пољопривредна предузећа, предузетнике и за
привредна друштва.
Могућа изложеност према гаранцијама је три пута виша од основачког
капитала и износи 90 милиона КМ, а ограничили смо појединачно издавање
гаранција на 1,5 милиона КМ.
Пројектом Гарантног фонда заокружен је концепт финансијске подршке
привредним субјектима у РС и уз кредитне линије Инвестиционо-развојне
банке РС које се раде са финансијским сектором РС, а уз гаранције
Гарантног фонда створени су значајни услови за одржавање ликвидности
привредних субјеката и кредитне активности финансијског сектора.
Кад су у питању пољопривредни произвођачи, Гарантни фонд је подршка
њиховом пословању. Спремни смо подржати произвођаче својим гаранцијама
тамо гдје је тешко да се за обезбјеђење понуди хипотека, залог на опрему
или сл.
Познато је да пољопривредници имају огромне ресурсе на располагању, али
увијек су им потребна додатна средства за сјеменску робу, заштиту,
механизацију и све оно што је потребно да се финансира један производни
циклус од годину дана. То су мањи износи гаранција и кредита, а ми смо
спремни да подржимо много таквих пројеката.
Који су услови за гаранције из кредитне линије за пољопривредна газдинства и пољопривредна предузећа?
Гаранције за пољопривреду дају се на кредите од 10.000 КМ до 1,5 милиона КМ, уз каматну стопу 5,9% и премију ризика од 2,3%.
Право имају предузетници и правна лица која се баве производњом и
прерадом у пољопривреди и рибарству. Захтјев за добијање гаранције иде
посредством комерцијалних банака и микро кредититних друштава, а намјена
је улагање у набавку основних и обртних средстава.
За гаранције од 10 хиљада до 1,5 милиона КМ за основна средства и од 10 до 300 хиљада КМ само за обртна средства.
Рок отплате је до 15 година уз могучност грејс период до 36 мјесеци, или
до 5 година само за обртна средсва уз грејс период до 12 мјесеци.
Колико је издато гаранција у протеклом периоду и у ком износу, а што је планирано у 2014. години?
-У претходне четири године одобрене су и издате 62 гаранције у укупном
износу од 18,5 милиона КМ, чиме су подржани кредити у износу 63 милиона
КМ. Од овог броја на гарантно кредитне линије за области пољопривреде
односе се 32 гаранције у укупном износу од 8,5 милиона КМ, чиме је
подржано 39 миллиона КМ кредита.
У току 2014. године издато је или одобрено 7 гаранција у укупном износу од 4,7 милиона КМ и подржано 12,2 милиона КМ кредита.
Од овог износа за пољопривреду и регистрована пољопривредна газдинства
одобрене или издате су 4 гаранције у укупном износу од 2,5 милиона КМ
или 7,8 милиона КМ кредита.
У току ове године планирано је око 7,5 милиона КМ за подршку гарантно
кредите линије за пољопривреду. Са овим износом гаранција ми можемо
подржати 15 милона КМ кредита, с тим да може бити и више.
За пољопривредна газдинства, планирано је милион марака, што укупно чини 8,5 милиона КМ.
У протеклм периоду ни једна гаранција нија пала на терет Гарантног фонда
РС, што довољно говори и о озбиљности наших анализа и и оцијене сваког
бонитета појединачно.
Каква је сарадња са пословним банкама?
-Добра. Посебно бих ту истакао МФ и Комерцијалну банку. Главни циљ нам
је активирати банке да имају интерес улагати у реални сектор, у
пољопривредну производњу.
Не можемо условљавати банке гдје да улажу, али можемо да обезбједимо
сигурност њиховим пласмана у дијелу 50% за које Гарантни фонд даје
гаранцију. Много је још могућности о којима ћемо преговарати у наредном
периоду. Једна од њих је да се кроз субвенционирање камате надокнади
разлика у камати у односу на максималну излазну која је сада 5,9%.
Размишљамо о формирању нове кредитно –гарантне линије за
пољопривреднике. Има много могућности, али их треба развијати по узору
на Србију и земље у региону.
За нас су протекле три године прошле у оснивању, конституисању органа,
преговорима са партнерима и позиционирању на тржишту. Сада улазимо у
фазу развоја.
Све институције и органи су конституисани и почели са радом, обишли смо
све регионе и презентовали наше услуге, како прољопривредним
произвођачима, задружним савезима, тако И другим привредним субјектима.
Формирање овог фонда добрим дијелом се темељи на искуству Гарантног
фонда Војводине, а имамо добру сарадњу и са фондовима у окружењу.
Да ли је код нас развијен институт гаранција?
-Није довољно. Ми смо подржали својим гаранцијама фирме које могу да буду носиоци развоја пољопривреде.
Стално слушамо причу о малим и средњим предузећима. Има много малих
предузећа, али требају да се окупе у центре као што је случај са
“Перутнином” Србац која је око себе окупила око 100 коопераната.
Будућност је да се мали кооперанти окупљају око фирми које ће бити
носиоци развоја одређеног подручја као што је то случај у ПД “Семберија”
и сл.
То је циљ, Није то ништа ново, али томе се тежи и добри пројекти довешће до добрих резултата.
Које су фазе приликом аплицирања и одобравања које морају проћи пољопривредници?
-Обраћање клијента комерцијалној банци, након прегледаног захтјева од
старане банке она се обраћа Гарантном фонду који разматра бонитет
кллијента на основу којег доноси одлуку о издавању гаранције. Наредна
фаза је да банка поступи у складу са својим процедурама одобри и пласира
кредит.
Гарантни фонд РС има обавезу мониторнга сваког појединачног пласмана.