Директор Гарантног фонда Републике Српске Радивоја Крчмар рекао је да је видљиво да су мјере Владе Српске током пандемије вируса корона биле веома важне и ефикасне, истакавши да је до сада у оквиру гарантног програма са банкама уговорено 168 милиона КМ кредита за привреднике.
Крчмар је у интервјуу Срни нагласио да су те мјере много значиле за фирме које су извозиле производе, за туризам, прерађивачку индустрију, пољопривреду, услуге, додавши да је сваки сектор био угрожен, те је Влада Српске интервенисала у три правца.
“Познато је да је прошле године, да би се одржала радна мјеста, Влада Српске уплаћивала порезе и доприносе радницима фирми које због пандемије нису могле да обављају дјелатност”, навео је Крчмар.
Он је нагласио да је друга мјера донесена у јуну прошле године, када је Влада Српске усвојила програм подршке, односно гарантни програм фирмама које су трпјеле штету током пандемије вируса корона и за те намјене резервисала 50 милиона КМ.
“Добили смо задатак да у име и за рачун Владе Српске издамо гаранције фирмама које су трпјеле штету. Примарна намјера Владе је била да пословне банке које имају дозволу Агенције за банкарство Српске из својих средстава пласирају повољне кредите фирмама које су се нашле у тешкој ситуацији да би била обезбијеђени ликвидност, обртна средства и неки дио инвестиција, односно инвестиција у основна средства”, навео је Крчмар.
Он је нагласио да је прва варијанта била да ти кредити буду на четири године.
“Преговарали смо са банкама, позвали смо их све. Резултат је да смо потписали уговоре са девет банака и двије микрокредитне организације у износу 168 милиона КМ и сигурно је да ћемо у овој години тај уговорени износ кредита успјети реализовати. Онда се сматра да смо ми издали гаранцију, то је кроз портфолио гаранција да не идемо на појединачне уговоре са клијентима, што радимо у нашој редовној дјелатности”, нагласио је Крчмар.
Према његовим ријечима, са банкама је преговарано да те камате буду ниже од камата у њиховим редовним кредитним линијама и то је успјешно урађено.
Он је нагласио да је циљ да се програм спроведе најефикасније да би била обезбијеђена потребна средства фирмама.
“Добар мотив је да је та гаранција 70 одсто. Банка онда ризикује само 30 одсто, пошто ми по позиву плаћамо ако би се десило да падне гаранција и да морамо платити”, нагласио је Крчмар и додао да се то до сада није десило, те да све иде добрим током.
Према његовим ријечима, сада фирме могу да подигну износ кредита од 50.000 до 400.000 КМ, зависно да ли су микро, мала или средња предузећа, предузетници, регистрована пољопривредна газдинства…
“Пласирано је 22 до 23 милиона КМ кредита за овај први квартал, што је солидно и тренд је узлазни, имамо још двије заинтересоване банке да приступе овом програму и очекујемо да ће се остварити планираних 238 милиона КМ кредита, што је значајна подршка из тог извора”, нагласио је он.
Крчмар је рекао да су највећу штету током пандемије вируса корона претрпјели прерађивачка индустрија, пољопривреда, туризам и угоститељство и сви су равномјерно аплицирају за кредите код банака.
Он је навео да су кредите највише користила мала предузећа, а до сада је пласирано близу 200 кредита.
“Мислим да је ово добра идеја и да је ефикасно. Суштина је да се усмјере токови новца којима банке располажу више у пословну заједницу него до сада”, сматра он.
Крчмар је рекао да је Гарантни фонд сачинио протоколе са већином локалних заједница у Српској, а потписани су и са шест министарстава Републике Српске.
Према његовим ријечима, Гарантни фонд припрема уговоре са комерцијалним банкама о гарантовању портфолија кредита.
“То више није кредит од 400.000 КМ, може да буде износ од три или пет милиона, а ми као Гарантни фонд, законом је то прописано, појединачну гаранцију не можемо издати у износу већем од 1,5 милиона КМ”, појаснио је Крчмар.
Говорећи о искуствима земаља у окружењу, Крчмар је навео да Србија нема гарантни фонд, али да постоји у Аутономној Покрајини Војводини фонд који се бави пордшком пољопривреди.
(Срна, Е.М)