Osim sektora turizma, koji je najviše pogođen pandemijom, ništa bolje nisu prošli ni sektori ugostiteljstva i saobraćaja. Kriza se prelila i na sve druge grane, prvenstveno na prerađivačku industriju, kao i brojna izvozno orentisana preduzeća, prevenstveno, iz sektora metala, koji rade za auto-industriju, a u istom problemu su se našli i sektori tekstila i obuće.
Ekonomisti ističu da skoro da ne postoji privredno društvo u BiH i svetu koje nije pogođeno pandemijom.
Ukupan minus u ovom momentu niko ne može sabrati, a analitičari ističu da je reč o velikim direktnim gubicima, koji se samo u BiH mogu meriti stotinama miliona KM, a o indirektnim troškovima ne smeju ni razmišljati.
S obzirom na to da niko u ovom momentu ne zna koliko će pandemija još trajati i kako će se u konačnici odraziti na nas, niko za sada ne može ni prognozirati kada će početi proces privrednog oporavka i koliko će to trajati.
U Vladi Republike Srpske ističu da su svesni problema u kojima se našla privreda, te da su od početka pandemije, u saradnji sa poslovnom zajednicom i sindikatima, preduzeli niz mera kako bi ublažili posledice izazvane koronom, te sačuvali radna mesta i ekonomiju.
Osim Kompenzacionog fonda čiji je cilj pružanje podrške zdravstvenom sektoru Republike Srpske u zaštiti i sprečavanju širenja korone, ali i pružanje direktne podrške preduzetnicima i poslovnim subjektima koji su pretrpili ili trpe štetu usled pandemije, tu je i Garantni fond, koji bi trebalo da pomogne i olakša privrednicima.
U Vladi podsećaju da je cilj Garantnog fonda da olakša pristup finansijskim sredstvima onim privrednim subjektima čije poslovanje je tokom pandemije bilo ograničeno ili u potpunosti obustavljeno.
Privrednici u Srpskoj i Brčko distriktu će tako u narednih nekoliko godina moći podići kredite od oko 250 miliona KM, a otplatu tih kreditnih zaduženja će garantovati Vlada Srpske.
Na ovaj način je uspostavljen mehanizam saradnje i podele rizika između poslovne zajednice, banaka i Vlade Republike Srpske koji za krajnji rezultat ima veću i fleksibilniju dostupnost finansijskih sredstava onim privrednim subjektima kojima su ona potrebna – ističu u Vladi Srpske.
Da li i koliko Garantni fond doprinosi oporavku privrede od posledica koje je izazvala pandemija?
Koordinator za provođenje Garantnog programa Vojislav Blagojević ističe da Garantni fondovi i garantne šeme, kako u svim zemljama, tako i kod nas, igraju veliku ulogu u održavanju i povećanju kreditne aktivnosti koja je neophodna kako bi se održao kontinuitet poslovanja privrede i nivo zaposlenosti.Veliki broj poslovnih subjekata je u prethodnom periodu imao otkazivanje narudžbi već proizvedene robe, te se suočio sa problemom visokih zaliha gotovih proizvoda i nedostatkom novca za finansiranje tekućeg poslovanja, te im je ovaj vid podrške dobro došao da prevaziđu trenutnu situaciju – istakao je Blagojević za EuroBlic.
S druge strane, kako ističe on, ugostiteljske delatnosti su imale značajan pad poslovanja usled ograničenja kretanja, samim tim i manje prihoda.
Blagojević dodaje da su manji prihodi uticali na smanjenu kreditnu sposobnost, te im je ovaj vid podrške dobro došao jer ovim vidom kreditiranja mogu koristiti i period odgode plaćanja obaveza od tri do dvanaest mjeseci, a sredstva su im potrebna za nastavak obavljanja djelatnosti. S obzirom na to da je Garantni program jedna od mera podrške privredi, Blagojević kaže da je još rano govoriti u kojoj meri je taj program doprineo oporavku privrede. Ali svakako je bitno istaknuti da imamo veliki broj zadovoljnih korisnika ovog vida finansiranja. Važno je istaknuti da se na ovaj način omogućila dostupnost potrebnih finansijskih sredstva za privredna društva kojima su ista potrebna. Vlada Republike Srpske je obezbedlila sredstva kojima će se komercijalnim bankama garantovati plaćanje kredita, ukoliko nastupe nepovoljni periodi u poslovanju u narednom periodu. Na taj način je dodatno ohrabila komercijalne banke da nastave finansiranje privrede i u periodu nakon smanjenja poslovnih aktivnosti- pojašnjava Blagojević.
On ističe da su privrednici koristili i druge mere podrške poslovanju koje se ogledaju kroz korištenje podsticajnih sredstava i sredstava za plaćanje poreza i doprinosa, koje je odobrila Vlada.
Takođe, kroz odobravanje moratorijuma na otplatu kreditnih obaveza od strane banaka privrednici su uspeli, kako navodi Blagojević, u najvećem broju slučajeva, da prevaziđu poteškoće u poslovanju. On podseća da korisnici sredstava iz Garantnog programa mogu biti poljoprivrednici, privrednici koji obavljaju proizvodne, uslužne, trgovačke i druge delatnosti.
Cilj Garantnog programa je da se obezbede potrebna finansijska sredstva za nabavke obrtnih sredstava, finansiranje likvidnosti i investicionih troškova, tako da se sredstva i koriste u ovu svrhu – ističe Blagojević. On dodaje da je tokom ove godine značajno povećana tražnja za garancijama Fonda jer poslovne banke nastoje u većem stepenu obezbediti svoje plasmane i podeliti rizik finansiranja.
Predsednik Privredne komore RS Borko Đurić ističe da je teško u ovom momentu ocenjivati efikasnost Garantnog fonda jer smatra da zbog pandemije on nije mogao dati očekivane rezultate. Mi smo svojevremeno insistirali na formiranju Garantnog fonda koji bi bio u funkciji podrške privredi u nekim normalnim uslovima poslovanja. Međutim, Fond u ovo vreme pandemije ne može dati one rezultate koje bi dao u nekim normalnim uslovima. Mnogi privrednici nisu u ovim uslovima spremni da idu u kreditna zaduženja – ističe Đurić. On dodaje da su na tu temu razgovarali sa Vladom koja je spremna da još više poveća fleksibilnost pristupa kreditnim sredstvima.
Izvor: EuroBlic